Ono što obično kažete kada vas neko pita kakvog biste partnera voleli da imate ne poklapa se baš u potpunosti sa onim što zapravo želite…

Bez obzira na to što svi čeznemo za nekim pametnim i duhovitim, sa kim ćemo moći da se smejemo i na koga ćemo moći da se oslonimo, na tu listu naša podsvest dodaje još jednu osobinu: seksepil. I iako to ljudi nerado izgovaraju naglas, svi zapravo želimo seksi devojku ili dobrog frajera pored sebe. (Koji će naravno uz to biti fini i romantični.)

Ovo važi i za žene i za muškarce, utvrdili su psiholozi, a prenosi „Foks njuz“.

„Ljudi će bez razmišljanja reći koje kvalitete žele da ima njihov partner, ali realnost je malo drugačija“, kaže psiholog Eli Finkel sa Nortvestern univerziteta.

Analiza rezultata istraživanja pokazala je da je teorija jedno, ali da se pomalo razlikuje od prakse, to jest od onoga što očekujemo od ljudi kad ih sretnemo u stvarnom životu.

U nekoliko različitih faza istraživanja ispitanici su rešavali testove u kojima je među ponuđenim odgovorima bilo i onih dvosmislenih, kao i nekih koji su bili prave igre reči. Cilj je bio da se psihološkim „trikovima“ ispitanici navedu da odgovore šta im je zaista važno, iskreno, a ne da napišu ono što misle da se od njih očekuje.

Niko ne laže kad kaže da mu je važno da potencijalni partner bude dobar, pametan, nežan, iskren i romantičan, ali prvo što poželimo kada razmišljamo o tome sa kime bismo želeli da budemo u vezi je da ta osoba bude – lepa i privlačna.

Anketa koju je sproveo portal Divorce-Online otkrila je da sve veći broj parova okrivljuje Facebook za razvod.

Naime, u trećini zahteva za razvod koji su podneti u Velikoj Britaniji Facebook se navodi kao jedan od glavnih razloga bračnog brodoloma.

„Ljudi kontaktiraju bivše partnere što ponekad dovodi do problema. Uz to, ako neko želi aferu, Facebook je idealno mesto za to“, kažu u Divorce-Online portalu.

Prva tri razloga zbog kojih se Facebook navodi kao dokaz za razvod su neprikladne poruke upućene pripadnicima suprotnog pola, neugodni komentari koje supružnici ostavljaju jedni o drugima, kao i to što Facebook prijatelji mogu da informišu jednog od supružnika o ponašanju onog drugog.

Slično istraživanje sprovedeno je i 2009. godine, ali je tada Facebook tada bio kriv za 20 odsto razvoda.

Muškarci koji kupuju upadljive sportske automobile možda lakše stupaju u kontakt sa ženama, ali ih one, generalno, ne smatraju dobrim „materijalom“ za brak, pokazalo je jedno nedavno američko istraživanje čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Lična i društvena psihologija“.

Kako prenosi BBC, istraživači iz Teksasa i Minesote anketirali su blizu 1.000 ljudi kako bi otkrili koje signale šalju potrošačke navike.

Otkrili su da muškarci kupuju luksuzne predmete kako bi privukli pažnju suprotnog pola, što nije slučaj i sa ženama.

Američki naučnici su potvrdili, kao što su i očekivali, da je ženama privlačniji muškarac koji ima „porše“, od muškarca koji vozi „hondu sivik“. One, međutim, dobro znaju da oni imaju na umu samo provod, eventualno kraću romansu, ali da nisu za dugoročniju vezu.

„Kada žena razmišlja o braku, upadljiv sportski automobil neće imati nikakvu prednost nad običnim kolima“, kaže Danijel Bil, koautor studije i asistent psihologije na Univerzitetu Rajs.

Za razliku od muškaraca, žene ne kupuju luksuzne predmete da bi privukle potencijalnog partnera.

„Svakako da žene troše puno novca na luksuz, ali one to ne čine iz istih razloga kao i muškarci“, objasnila je Džil Sandej, sa katedere za marketing Teksaškog univerziteta u San Antoniju, koja je bila vođa istraživačkog tima.

Zavisnost od alkohola, droge ili kocke može da uništi život, ali manje poznata i kontroverznija je potreba za sekusalnom satisfakcijom koja je toliko intenzivna da je psiholozi porede sa zavisnošću od kokaina.

Američki kongresmen Entoni Viner podneo je ostavku nakon što je priznao da je slao svoje lascivne fotografije mladim ženama iz okruženja i potražio je pomoć stručnjaka zbog neimenovanog problema. Golfer Tajger Vuds prijavio se u rehabilitacioni centar na lečenje nakon što je priznao da je imao brojne vanbračne afere. Glumac Dejvid Duhovni, poznat po ulogama u serijama “Dosije X“ i “Kalifornikacija“, jedan je od retkih koji je javno saopštio da zavisi od seksa. On se 2008. godine prijavio u centar za lečenje zavisnosti od seksa.

Međutim, senzacionalistička priroda javnih priznanja bogatih i slavnih, opsesija internet seksom i česte optužbe za seksualno zlostavljanje, privlače kako medijsku pažnju tako i podsmeh.

“Ljudi se šale da ako već moraju da budu zavisni od nečega onda neka budu zavisni od seksa“, kaže terapeut Stefani Karnes.

Čak i neki psiholozi sumnjaju u postojanje zavisnosti od seksa i smatraju ga izgovorom za neodgovorno ponašanje. Ali, kao što nije alkoholičar svako ko pije, seksualnu zavisnost karakteriše kompulsivno ponašanje koje može da uništi porodicu gore od tipičnih bolesti zavisnosti.

Oni zaista pate

Seks, kao i hrana, je osnovna ljudska potreba. Sa internetom, postao je lako dostupan. Sajberseks je prozvan kokainom ove vrste zavisnosti jer ga je lako sakriti i demantovati nego javnu upotrebu droge ili alkohola. Posledice, međutim, mogu biti pogubne – gubitak posla, uništeno zdravlje, finansijska propast i gubitak porodice.

“Ako pogledate njihov život, niko to ne bi poželeo. Oni su skrhani, izgubili su sve i mrze sebe. Oni zaista pate“, rekla je Karnes.

Zavisnost od seksa nije vezana samo za bogate i slavne, ona pogađa ljude iz svih svera života, kultura ili orijentacija i nije ograničena na pol ili godine. Stručnjaci procenjuju da je između tri i pet procenata ljudi zavisno od seksa, a brojka je verovatno i veća zbog dostupnosti interneta.

Psiholozi su, takođe, utvrdili da muškarci češće imaju problem od žena. “Žene su više navučene na romansu“, kaže psiholog Stiv Ejhnel.

Kao što je ranije alkoholizam smatran moralnim problemom, danas se na seksualnu zavisnost gleda kao na karakternu manu ili moralni problem. Psiholozi, međutim, upozoravaju da postoje razlike.

Seks kao beg od problema

“Jedna ili dve afere ne čine osobu zavisnom od seksa“, kaze Karnesova. Ono što ljude čini zavisnicima je nesposobnost da se prekine, prenaglašena potreba za ispunjenjem, manjak mesta u seksualnom životu za partnera i neobaziranje na posledice.

I ova zavisnost kao i druge često služi da ublaži bol drugih trauma u životu. Studije vršene na seksualnim zavisnicima u proteklih 20 godina pokazale su da je veliki broj njih bio zlostavljan kao deca, da imaju problem sa intimnošću i u formiranju zdravih veza.

“Ljudi koriste seks kao način bega“, objašnjava Karnesova i dodaje da to iskustvo proizvodi istu hemijsku reakciju u centru za zadovoljstvo u mozgu kao i rulet kod kockara ili hrana kod kompulsivnih prežderača.

Kako još uvek ne postoji medicinska dijagnoza seksualne zavisnosti, ne postoji ni pravi način testiranja. Lečenje se radi ili putem grupne terapije ili u institucijama gde nedeljni boravak košta između 4.000 i 6.000 dolara, a preporučuje se četiri do šest nedelja ostanka.

Karnesova tvrdi da je izlečenje posle tri do pet godina moguće, ali je i stopa povratka starim navikama visoka jer, kao što kaže Ejhnel “ne možete da ne jedete“.

Pojam „poliamorična veza“ je nastao od grčke reči „poli“- više i latinske reči „amor“ – ljubav, a znači otvorena veza. Dakle, ako živite u vezi sa više ljubavi, poliamoričnoj vezi, onda ne morate da se odlučite za jednu ljubav.

Novi trend omogućava nešto što se u u Nemačkoj zove poliamorija – učesnici ne moraju da se odluče između dve, tri ili više ljubavi. Novi trend omogućava održavanje više veza. Cinici bi rekli da je reč o ljudima koji sa dopuštenjem varaju svoje partnere.

Marion nikada nije ni pomislila da će nekada moći da živi onako kako je oduvek želela da živi – u otvorenoj ljubavnoj vezi. To je bio dijametralno suprotan slučaj od veza u kojima je do tada živela. Naime, u monogamnom odnosu u kome bi se veoma brzo osećala veoma skučeno, u kojem su njeni partneri hteli da je imaju samo za sebe i u kojima čak i prisno prijateljstvo sa muškom osobom predstavlja opterećenje. Ali sa Krisom je sve bilo drugačije.

Marion i Kris su u braku već 11 godina i žive u poliamoričnoj vezi. Dakle, ako se Kris zaljubi u neku drugu osobu, uz dopuštenje svoje žene Marion on može da bude u vezi sa tom ženom i niko ne pominje nikakav razvod. To isto važi i za Marion. Ko živi u takvoj vezi, taj želi da ima opciju da živi sa više od jednog partnera i da bude u vezi sa više partnera, piše „Dojče vele“.

Postoji nebrojeno mnogo mogućnosti za ovakav život. Kris kaže: „Ima ljudi koji žive u trostrukoj vezi u kojoj svi partneri imaju ista prava, ima onih koji imaju glavnu vezu i sporednu vezu, a ima i onih koji su otvoreni prema svima i koji kažu: ‘Ah, dvadeset ljudi koji su usko povezani to bi bilo super.’ Svi oni imaju nešto zajedničko. Naime, žele da puste svojim osećanjima na volju, na bilo koji način.“

Međutim, sa osećanjima je stvar takva da ona rade šta im je volja, bez obzira na teoriju koja stoji iza njihovog postojanja. Ljudi mahom odbacuju bilo kakvu ideju o tome da njihov partner ne bude ekskluzivno njihov, i ne pristaju da ga seksualno ili emocionalno dele sa drugom osobom.
Slobodni odnosi manje opterećuju?

Drugi smatraju da ta nova varijanta slobodnih odnosa manje opterećuje, u zavisnosti od toga na koje su društvene norme naviknuti i do koje mere je važno pridržavanje tih normi u društvu u kome žive.

Sociolog Mihael Vagner sa Uni klinike u Kelnu kaže: „Ako je brak bitna institucija u nekom društvu onda će i bračna vernost zauzimati važno mesto u društvu“.

Bračna zajednica, između ostalog, podrazumeva pridržavanje pravila i vernost bračnom partneru. Bračna vernost je univerzalna i u celom svetu predstavlja važeću normu koja usmerava svakog od nas, ali u različitim vremenima može biti različito ukorenjena.

U Nemačkoj u 21. veku postoje raznovrsnije veze između dvoje ljudi nego što je to bio slučaj pedesetih godina prošlog veka iako još uvek nisu stavljene u isti rang kao brak između muškarca i žene.

Sociolog Mihael Vagner kaže da će norme izgubiti na čvrstini onog trenutka kada veća društvena grupa bude smatrala da više ne odgovaraju određenom društvu. “Norme o bračnoj vernosti su u Nemačkoj izgubile na jačini, više nije reč o standardu koji se podrazumeva i bezuslovno se mora slediti, nego je stvar dogovora između žene i muškarca ili muškarca i muškarca ili žene i žene.”

Ideja o otvorenoj vezi u Nemačkoj nije nova ali „etiketa poliamor“ jeste. Termin poliamor je iz SAD došao u Evropu pre oko 10 godina i o njemu se oštro raspravlja u Nemačkoj. Brojke i statistike o broju ljudi koji žive u ovakvoj vrsti veze ne postoje i zato je nemoguće utvrditi da li poliamor u Nemačkoj predstavlja novi trend ili ne.

Proteklih godina objavljen je veći broj knjiga na tu temu. Često se vode rasprave, forumi, pišu se blogovi na internetu, a u nemačkim velikim gradovima se uveliko raspravlja o toj temi. Dva puta godišnje, održavaju se sastanci na državnom nivou sa oko stotinu učesnika.
Dve veze, dvostruka energija i pažnja

Marion i Kris su tek pre nekoliko godina svoju vezu proglasili poliamoričnom i potražili kontakt sa drugim ljudima istih nazora. Od početka njihove veze samo jednom se dogodilo da u istom periodu oboje budu u paralelnim vanbračnim vezama, kao i slučaj da je samo Kris bio u paralelnoj vezi. U oba slučaja je to za sve učesnike bilo ne samo uzbuđujuće i interesantno nego je podrazumevalo i dosta angažovanja.

Dve veze zahtevaju dvostruku energiju, vreme i pažnju kako bi sve funkcionisalo i kako bi se održao određeni balans između svih partnera.

Marion je dobro podnela Krisovu vezu sa drugom ženom, čak se i sprijateljila s njom i ni jednog trenutka nije strahovala da će je Kris ostaviti: „Nisam se plašila da će on otići, ali sam imala osećaj da samo ja sedim kod kuće dok on doživljava avanturu.“

Kris nije morao da odluči između dve žene, svo troje su pokušali da nađu rešenje za krizu. Kris kaže: „To je bilo iscrpljujuće, sve strane su bile povređene ali ja svoju ženu još više volim kada se dogode ovakve lepe situacije.“

Zašto je to tako Kris ne ume da objasni, ali ovaj novi koncept sasvim sigurno ne olakšava održavanje jedne veze. Da li je omalovažava, umanjuje njenu vrednost, dovodi do duplog morala?

Marion kaže je najviše ljute poliamoristi koji se ponašaju kao da su pronašli obrazac partnerstva između dvoje ljudi. Marion i Kirs su u otvorenoj vezi naučili da budu sigurni u svoje emocije i otvoreni prema njima.

One osobe koje žele da žive u takvoj vrsti veze moraju se intezivno baviti komunikacijom i traženjem rešenja za moguće sukobe, a to sasvim sigurno nije najgore neželjeno dejstvo koje jedna veza može da ima.

Sigurno vam se nekad desilo da gorite od želje da nešto podelite sa partnerom, jedva čekate da dođete kući s posla da biste mu ispričali šta vas je snašlo tog dana, i onda kad se konačno nađete „razvezete“ priču… Ali, ubrzo ukapirate da on gleda „kroz vas“ i da nije ispratio ne zaplet, nego ni prve tri rečenice.

Pre nego što ospete paljbu, prikočite. Iako vam takve situacije sigurno idu na živce, vaš dragi nije kriv. Priroda u ovom slučaju govori u njegovu odbranu. Dakle, šta je to što muškarce prosto tera da se „isključe“ još pre nego što devojka završi uvod u priču?

Rezultati nedavno sprovedene studije objavljeni u časopisu NeuroImage nude objašnjenje. Naučnici su utvrdili da u načinu na koji muški i ženski mozak procesiraju ljudski glas postoje značajne razlike. Koja će se regija mozga aktivirati kod muškaraca zavisi od toga da li slušaju muški ili ženski glas.

Ispostavilo se da vibracije i broj zvučnih talasa ženskog glasa otežava muškarcima da dešifruju ono što im se govori. Kada obrađuje poruke koje izgovara žena, u mozgu muškarca aktivira se regija zadužena za prijem i obradu složenijih auditivnih poruka, ona koja se aktivira kada slušamo muziku. Sa druge strane, kada se obrađuje muški glas, regija koja se aktivira je ona zadužena za jednostavnije zvukove, prenosi portal Shine.

Dakle, kada sledeći put budete imali utisak da vas on ne sluša, verovatno ćete biti u pravu, ali nemojte se ljutiti jer očigledno nije on kriv. Ako se pitate ima li tome leka, verovatno nema. Možda da govorite malo sporije i brzo pređete na poentu.

Nove tvrdnje naučnika o stvarnim razlozima zbog kojih žene glume u krevetu verovatno će od strane pripadnica lepšeg pola biti dočekane ne nož: psiholozi kažu da žene lažiraju orgazme da bi prikrile sopstvenu nesigurnost i strah od zbližavanja.

Oko 60 odsto žena priznaje da povremeno odglumi orgazam tokom odnosa ili oralnog seksa, ali naučnici kažu da to ne rade da ne bi povredile partnerova osećanja, već da bi prikrile sopstveni strah od potpunog prepuštanja. Koren problema najčešće leži u nedostatku samopouzdanja, kažu psiholozi, a povezan je i sa činjenicom da su žene nesigurne zbog načina na koji njihovo telo reaguje tokom seksa.

„To je posledica savremenog načina života i idealizovane slike seksa koju nam nameću mediji i popularna kultura“, kaže dr Erin Kuper sa Univerziteta Pensilvanije za LiveScience.

Ona je sprovela istraživanje u kojem je učestvovalo 366 žena starosti između 18 i 32 godine. Sve ispitanice su priznale da povremeno glume orgazam, a zatim se od njih očekivalo da objasne zašto to rade, kao i da opišu kako se osećaju po pitanju intimnosti na seksualnom i emotivnom planu.

Većina ispitanica priznala je da je spremna da odglumi orgazam da bi prikrila sopstvenu nesigurnost, ali su neke od njih izjavile i da su spremne na malo glume da bi „ubrzale“ razvoj situacije kada žele da seks privedu kraju.

Interesantno je da su neke žene izjavile da orgazam odglume da bi njihov sopstveni doživljaj bio bolji, a ispostavilo se da su žene iz te grupe mnogo zadovoljnije svojim seksualnim životom od ostalih ispitanica.

„Ta ‘strategija’ ne bi trebalo da se dovodi u pitanje, pošto očigledno u nekim slučajevima odglumljeni orgazam doprinosi pozitivnom seksualnom iskustvu i samopouzdanju“, kaže dr Kuper, a prenosi „Dejli mejl“.

„Žene koje imaju problema da se emotivno otvore prema partneru imaju problema sa postizanjem orgazma, ali se o tom problemu još ne zna dovoljno. Činjenica je da žena koja ima takav problem neće dopustiti partneru da joj se približi na emotivnom planu, a to onda kao posledicu ima i nemogućnost uživanja u seksu.“

Bolja komunikacija, poverenje među partnerima i spremnost na iskren razgovor o problemima može biti od velike pomoći u takvim slučajevima, poručuju psiholozi.

Facebook je defnitivno promenio način na koji ljudi doživljavaju veze. Nedavno sprovedena anketa pokazala je da žene ponekad ne mogu da krenu dalje posle raskida jer teško odolevaju potrebi da sa bivšim partnerom ostanu u kontaktu preko Facebooka. To „ostajanje u kontaktu“ u ekstremnim slučajevima može da se pretvori u noćnu moru za bivšeg.

Anketa koja je nedavno sprovedena u Velikoj Britaniji pokazala je da se dešava da proveravanje profila bivšeg partnera izmakne kontroli, tako da žene postaju u neku ruku zavisne od toga. Oko 35 odsto žrtava proganjanja na Internetu danas su muškarci, koji imaju problema sa bivšim partnerkama, dok se u stvarnom životu taj broj kreće oko osam odsto.

Dr Ema Šort, sa Katedre za psihologiju Univerziteta u Bedfordširu sprovela je anketu u kojoj je učestvovalo na stotine ispitanika, a analiza rezultatat pokazala je da žene često nakon raskida bivšeg partnera „zatrpavaju“ porukama, šalju mejlove neprimerene sadržine, a često čak kreiraju i lažni Facebook profil i iniciraju komunikaciju sa bivšim.

Facebook je ovakvo ponašanje nažalost učinio prihvatljivijim, jer izostaje element realnog, pošto ne dolazi do fizičkog kontakta. U prilog tome govore i rezultati ranije sprovedene ankete koji su pokazali da neočekivano veliki broj ljudi preko Facebooka šalje svoje seksi fotke osobama sa kojima nisu u vezi.

Naučnica iz Hamburga kontaktirala je oko stotinu heteroseksualnih muškaraca, ali i žena.

„Htela sam da vidim kako ljudi pokušavaju da svoje želje, predstave i ciljeve usaglase sa različitim kulturnim normama. Na primer, postoji stav da su ljubav i slučajnost povezani jedno sa drugim. I onda neko ustanovi da kod njega to uopšte ne funkcioniše. Posmatrala sam kako se ta osoba onda ponaša. Da li se, na primer, stidi? Može se na primer desiti da kaže: ’Društveno i emocionalno sam nesposoban da se upustim u vezu, ili da nekoga nađem’“, kaže Julija Dombrovski.

Postoje dobri razlozi zbog kojih se mnogi upuštaju u ovu vrstu potrage za voljenom osobom. Uzmimo na primer samohranu majku koja uveče ne može da izlazi. Ili muškarce koji rade tipične muške poslove i nemaju kontakta sa ženama.

I dok u svakodnevnom životu mnogima nedostaju životni partneri, na internetu ih ima do mile volje. Najveća internet stranica za ljubavne sastanke Friendscout u Nemačkoj ima više od šest miliona članova, piše „Dojče vele“.

Druge stranice, kao na prime Parship, prilikom pronalaženja partnera pomažu svojim predlozima. Osnovu toga čini test koji je izradio hamburški profesor Hogo Šmale. Njegova formula za ljubavnu sreću glasi: „što više sličnosti, a suprotnosti, samo koliko je neophodno“.

„Onaj ko voli da se drži za ruku 24 časa sigurno se neće slagati sa nekim kome je dosta četvrt sata držanja za ruku. Ili pak, svima je jasno da je težak zajednički život ako su oba partnera prodorni“, ukazuje profesor Šmale.

Ali, vratimo se Juliji Dombrovski i njenom pitanju: kako usaglasiti doba interneta i stari ideal o vatrenom srcu? Kako se to uklapa u večernju rutinu korisnika interneta koji satima posmatraju fotografije, karakterne profile i ostale podatke?

„Koristi se nova tehnika, ali kada se pojavi ljubav, vraća se i stara romantika“, kaže Julija Dombrovski.

„Ima parova koji su se upoznali na internetu, ali su potom, nakon što su ostali zajedno, ponovo interpretirali svoje upoznavanje i uneli romantiku. Na primer, oni kažu da je to sve ipak bilo slučajno, pošto su slučajno zapazili profil svog partnera, slučajno su u isto vreme bili na mreži, tako da su mogli da četuju i šalju mejlove.“

„Ljubav u vremenu interneta puna je protivurečnosti, a upravo je to suština romantične ljubavi“, kaže Julija Dombrovski.

Takmičenje je održano u tajlandskom letovalištu Pataja povodom Dana zaljubljenih.

Pobednici, pedesetjednogodišnji muškarac i tridesetsedmogodišnja žena ostali su spojenih usana punih 46 sati, 24 minuta i devet sekundi i osvojili su nagradu od 100.000 bata (2.400 evra) kao i dijamantski prsten vredan 50.000 bata (1.200 evra).

Na početku takmičenja bilo je 14 parova koji su se, kako je vreme proticalo, sve više osipali, prenose strani mediji.

[youtube]IgeEG8qLkm8[/youtube]

Prema strogim Ginisovim pravilima, parovi su morali da se sve vreme dodiruju usnama. Mogli su da piju isključivo pomoću slamke i da idu u toalet svaka tri sata. Nisu smeli ni da sednu, ni da se ispruže, ni da spavaju.