Izlaganje različitim ukusima u najmlađem uzrastu oblikuje sklonost prema određenoj hrani, a istraživanje objavljeno u American Journal of Clinical Nutrition otkriva da deca koja su se upoznala sa hranom kojoj je dodata so pre šestog meseca života, pokazuju veću sklonost ka slanoj hrani.

Ta deca su tokom sprovođenja testova sklonosti unosila 55 odsto više soli u odnosu na decu koja su se upoznala sa dosoljenom hranom u nešto kasnijem uzrastu.

Zdravstvene institucije konstantno upozoravaju populaciju na previsok unos soli, ističe dr Gari Bočemp, koji navodi da je jedan od razloga tome što odrasle osobe vrlo teško menjaju navike u hrani.

izvor:(Tanjug) 

Konzumiranje ribe može da bude korisno po spermatozoide, jer je ona bogata masnim kiselinama omega 3 koje u velikoj meri poboljšavaju kvalitet sperme, pokazali su rezultati istraživanja grupe naučnika s Univerziteta u Ilinoisu.

Naučnici su naveli da je glava spermatozoida prekrivena membranom bogatorm enzimima sa važnom ulogom u oplodnji , ali da su za formiranje te membrane i ostatka tela spermatozoida potrebne omega 3 masne kiseline koje su prisutne pre svega u ribi.

Mušku plodnost poboljšavaju i namirnice kao što su prirodni jogurt, orasi, brokoli, špargle ili indijski krompir, preneli su francuski mediji.

Brojne studije koje su sprovedene od 1999. godine su pokazale da tiroidne žlezde sa umanjenom aktivnošću mogu povećati rizik od pobačaja, preranog rođenja ili smanjenog koeficijenta inteligencije bebe, čak iako je aktivnost toliko malo umanjena da su simptomi neprimetni.

Problem je u tome što dok se teški slučajevi leče hormonskim pilulama, a slaba je evidencija o promenama koje izazivaju manji poremecaji u aktivnosti ove žlezde.

Američki naučnici preispitali su podatke o pola miliona trudnica. Od onih koje su se testirale, iznenađujuće veliki broj – petnasest procenata, imale su tiroidnu žlezdu sa umanjenom aktivnošću, što je pet puta više od prethodnih procena.

Ovi rezultati su delimično posledica i promena u dijagnosticiranju ovog problema, navodi se u studiji koja je objavljena u „Žurnalu kliničke endokrinologije i metabolizma“.

Ovi nalazi postavljaju zadatak nauci da odgovori na kontroverzu da li blažim slučajevima dijagnoza pomaže ili samo troši novac na testiranje i lečenje.

Tiroidna žlezda, poznata i kao štitna, smeštena je u vratu i luči hormone koji regulišu metabolizam ostalih tkiva i igra važnu ulogu u održavanju zdravstvenog stanja.

Povećana aktivnost tiroidne žlezde ubrzava telesne funkcije uzrokujući simptome kao što su gubljenje težine, nervozu, anksioznost, poremećaj rada srca i probleme sa vidom.

Ipak smanjena aktivnost ove žlezde je česći problem, a izaziva simptome, poput umora, povećanje telesne težine, depresiju i isušivanje kože. Može da doprinese i povećanju holesterola.

Procenjeno je da 20 miliona Amerikanaca ima tiroidnu žlezdu sa poremećenom aktivnošcu, koja ako je dovoljno ozbiljana može imati uticaj na bolesti srca, osteoporozu i neplodnost.

Problemi sa ovom žlezdom povećavaju se godimnama, ali daleko više utiču na žene, dok je trudnoća dodatan problem.

Dovoljna količina hormona koje tiroidna žlezda luči bitna je za pravilan razvoj mozga fetusa naročito tokom prvog tromesečja, ali i na sprečavanje pobačaja i preranog rođenja.

Naučnici se uglavnom slažu da bi trudnice sa značajno smanjenim lučenjem trebalo da budu lečene, a tretman se sastoji od pilule koja se pije jednom dnevno i za koju je već utvrđeno da je potpuno bezbedna za majku i plod. Ali je bitan test krvi, jer čak i trudnice sa ozbiljnim problemom mogu da ne primete simptome.

Problem je što su neka istraživanja dovela u pitanje da li manje ozbiljni slučajevi nose rizik. Pri tome preliminarni rezultati jedne britanske studije ukazuju da nije primeceno uvećanje inteligencije dece ako je majka bila lečena.

Američki lekari nestrpljivo čekaju rezultate slične studije koju su sproveli, a koja će im biti dostupna 2015. godine.

Savet Američkog koledža za akušerstvo i ginekologiju preporučuje testiranje samo onim ženama koje osećaju simptome i koje su pre trudnoće već imale probleme sa tiroidnom zlezdom ili dijabetesom.

Američki savez za lečenje poremećaja tiroidne žlezde ipak predlaže testiranje svih budućih majki sa preko 30 godina, sa uvecanim žlezdama, onih koje su imale problema u predhodnim trudnoćama i onih koje su gojazne.

Trudnice bi trebalo da povedu i računa o unosu joda koji je bitan za pravilan rad tiroidne žlezde.

Američki naučnici su došli do tog rezultata tako što su magnetnom rezonancom pratili neurološke reakcije adolescenata kojima su puštane pesme relativno nepoznatih pevača, prenela je francuska novinska agencija AFP.

Učesnici su morali i da ocenjuju svaku od pesama u skali od jedan do pet.

Ti podaci su prvobitno prikupljani kako bi bio ispitan uticaj grupnog pritiska na mišljenje adolescenata, ali je tri godine po završetku istraživanja ustanovljeno da je jedna od pesama iz istraživanja postala pobednik „Američkog idola“, takmičenja koje služi i za otkrivanje talentovanih pevača.

Potom je komparativnom analizom rezultata istraživanja ustanovljeno da su prikupljeni podaci statistički značajni u predviđanju popularnosti različitih pesama, objavljeno je u najnovijem izdanju „Časopisa za psihologiju potrošača“.

Španski sociolozi napravili su spisak saveta koje bi roditelji trebalo da prouče pre nego što svojoj deci kupe mobilni telefon i tako spreče trošenje novca bez kontrole ili pristup neprikladnim sadržajima.

Roditelji deci sve ranije kupuju mobilne telefone, jer žele da u svakom trenutku znaju gde se mališani nalaze. To su često modeli najnovije generacije, koji imaju više funkcija od običnih, ali nose i više opasnosti, preneli su španski mediji.

Španski naučnici ističu da se tržište mobilne telefonije sve više širi i da se ljudi sve više opredeljuju za pametne telefone kojih bi, prema nekim prognozama, 2015. godine moglo da bude oko milijardu.

Ono što, međutim, brine sociologe je činjenica da su deci upravo ovakvi modeli prvi mobilni, pa im je tako dostupno sve što ovi telefoni nude.

Prva stvar na koju roditelji treba da obrate pažnju jeste da dete može da potroši jako puno novca na pozive i poruke, a da toga uopšte nije svesno. Zbog toga je preporučljivo ograničiti troškove na mesečnom nivou, ili se jednostavno odlučiti za prepaid.

„Problem je što smartphone modeli nude mogućnost aplikacija čije instaliranje košta“, rekao je jedan od sociloga.

„Jedini lek je da se raspitate šta sve mobilni telefon nudi, kao i da se dobro upoznate sa svakom aplikacijom. Tako ćete izbeći da vam dete potroši veliku sumu novca, da pristupi sadržaju nepriličnom za njegov uzrast ili da se telefon ‘zarazi’“, poručio je on.

Sociolozi kažu i da je preporučljivo da roditelji znaju koje sve aplikacije na modelu koji su namenili detetu mogu da blokiraju. Neki modeli, na primer, omogućavaju blokadu velikog broja aplikacija – surfovanje po Internetu, učitavanje sadržaja sa sajta YouTube, program za geolociranje.

Sociolozi upozoravaju i da je studija obavljena prošle godine pokazala da 19 odsto dece između dve i pet godina zna da koristi aplikacije, a devet odsto klinaca tog uzrasta zna da se konektuje i koristi internet.

Zato ponesite igračke, najbolje nove, tako da dete može da ih ispituje tokom leta.

Ali, nisu samo igračke ono što može da bude zanimljivo malom detetu u avionu. Na spisku interesantnih stvari je i, na primer, zgužvana, prazna papirna kesa koja menja oblik i šuška, a nije loše ni da se snabdete grickalicama, piše „Politika“.

Iako ostali putnici verovatno neće biti oduševljeni činjenicom da sede u blizini bebe u avionu, dokle god jasno stavljate do znanja da dajete sve od sebe kako biste što manje uznemiravali druge putnike, velike su šanse da ćete zaraditi simpatije.

Ako je vaše dete nemirno, dobra taktika je da ga nežno, ali strogo ukorite. Dovoljno glasno, tako da putnici u vašoj blizini znaju da se trudite da ga umirite i da mu ne dozvoljavate da radi šta hoće.

Najvažnija stvar koju buduća majka mora da učini kako bi zaštitila bebu i sebe jeste da prestane da puši. Nažalost, veliki je broj trudnica koje puše – što je nedopustivo. Jer, to je svojevrstan zločin prema nerođenom detetu. Da bismo potkrepili ovu tvrdnju, navešćemo samo neke podatke. Oko 20 odsto dece se rađa sa niskom porođajnom težinom, što ne znači da će žena lakše da rodi, već je to znak da je beba patila i da nije dobijala dovoljno hrane. Zato je za nju porođaj veća trauma nego za bebu sa normalnom porođajnom težinom.

Koje su još komplikacije povezane sa pušenjem tokom trudnoće?

Mnoge studije su pokazale da žene koje puše – teže ostaju trudne! Sa pušenjem u trudnoći je povezano i prevremeno rađanje dece. To se dešava u oko osam odsto slučajeva, dok je smrt oko pet odsto beba prilikom porođaja direktno povezano sa majčinim konzumiranjem cigareta.

Da li treba unositi vitamine pre trudnoće?

Unošenje folne kiseline je veoma značajno, i to pre nego što žena zatrudni. Time se sprečava životno opasna anomalija koja se zove defekt neuralne cevi, kada ne dolazi do srastanja kičme. Zbog toga žena treba da uzima preparate sa folnom kiselinom otprilike šest meseci pre očekivane trudnoće. Ide se dotle da najeminentniji stručnjaci predlažu svakoj ženi koja ima nezaštićene odnose da obavezno počne sa uzimanjem folne kiseline.

U kom obliku je najbolje unositi folnu kiselinu?

Može da se unosi čista folna kiselina, minimum 400 mikrograma – i to sama, ili u sastavu multivitaminskih preparata, što je stvar izbora.

Šta treba naročito izbegavati pre trudnoće?

Posebno je važno da se izbegava mogućnost unošenja pesticida u organizam, hemijskih sredstava za čišćenje, isparenja teških boja, kao i unošenje morske hrane za koju nije sigurno da li sadrži teške metale kao što je živa.

Što se tiče životnih aktivnosti, da li tu postoje neka ograničenja?

Pre nego što žena zatrudni, bilo bi dobro da izbegava sportove koji dovode do povreda – kao što je jahanje, skijanje, borilački sportovi i podvodno ronjenje. Ukoliko je prethodno imala nenameran pobačaj, onda mora da bude još opreznija.

Da li su potrebni neki pregledi pre trudnoće?

Što se tiče stanja tela, neophodno je da se izvrše izvesni pregledi pre nego što žena začne. Veoma je važno da se urade testovi na polno prenosive infekcije, koje mogu da budu problem u trudnoći. Tu se u prvom redu misli na hlamidiju.

Da li se savetuje imuna zaštita pre začeća?

Važno je da buduća mama zna da li je zaštićena od bolesti kao što je rubeola. Ako nije, može da se vakciniše, kao i protiv drugih virusnih infekcija, uključujući grip.

Na šta treba još obratiti pažnju kada je u pitanju telo i zdravlje?

Ako žena ima višak kilograma, onda je neophodno da dovede u red svoju težinu. Potrebno je da proveri šećer i krvni pritisak. Čak i ako postoji problem, lakše će se tretirati nego kada bi se otkrio u toku same trudnoće. Ukoliko koristi lekove za bilo koju bolest – od psihičkih pa do dijabetesa, migrene, pritiska, hroničnih bolova… obavezno neka konsultuje doktora koji je to propisao, a o tome neizostavno treba da obavesti ginekologa.

Da li se preporučuju genetski testovi?

Kada za to postoje opravdani razlozi, ili određena sumnja, poželjno je uraditi genetsko ispitivanje.

Da li sve ovo može da se primeni i na partnera, odnosno budućeg oca?

Apsolutno! Jer, bez obzira što je buduća majka najvažnija, ne treba smetnuti sa uma da dete dobija po pola genskog materijala od oba roditelja. Sva stanja i bolesti, bilo oca ili majke, mogu da imaju negativne posledice na potomstvo. Godine, hronične bolesti, pušenje, alkoholizam, depresija, stresovi, lekovi… podjednako mogu da oštete bebu, bez obzira koji od roditelja je u pitanju.

Među 20.000 žena širom sveta, samo se 16 odsto izjasnilo da bi više volelo da se porodi carskim rezom nego na prirodan način, ističu u Instititu za kliničku efikasnost i zdravstvenu politiku u Buenos Airesu.

Podatak je zasnovan na rezultatima 38 studija, koje se odnose na žene u obe Amerike, Evropi, Aziji, Africi i Australiji.

Povećanje udela carskog reza u porođajima, naročito u zemljama sa srednjim ili visokim standardom, često je pripisivano želji majke da se tako porodi.

U SAD je udeo carskog reza u ukupnim porođajima 1965. iznosio samo 4,5 odsto, a 2007. godine 32,9 odsto. Međutim, znatno manji procenat Amerikanki je zaista želeo da se tako porodi – svega oko 17 odsto, utvrdili su dr Agustina Maconi i njene kolege koje su učestvovale u istraživanju.

U Južnoj Americi procenat žena koje žele da se porode carskim rezom je nešto veći i dostiže gotovo četvrtinu. Istraživači su primetili da je interesantno da u zemljama sa srednjim nivoom standarda 22 odsto žena daje prednost carskom rezu, a u bogatim zemljama samo 12 odsto.

Među ženama koje su već imale carski rez, 29 odsto je želelo da se tako porodi i narednog puta, dok je među onima koje se ranije nisu ovako porađale samo deset odsto želelo carski rez kod sledećeg porođaja.
Takođe su carski rez u većoj meri priželjkivale žene koje su već imale više dece, nego one koje još nisu imale dete (17,5 prema 10 odsto).

Primer da nisu majke „krive“ za sve češći carski rez su južnoameričke zemlje, u kojima se 29 odsto dece danas tako rađa, a ženama najčešće nije dozvoljeno da odlučuju o tome na koji način će da se porode, ističe argentinski tim.

Tim kojim je rukovodio dr Ševah Fridler je utvrdio da su žene koje je neposredno posle unošenja embriona u matericu zabavljao profesionalni „medicinski klovn“ zatrudnele u 36 odsto slučajeva, dok je od onih koje nisu zasmejavane posle presađivanja embriona zatrudnelo samo 20 odsto, prenosi Rojters.

Dr Fridler navodi kako je ideju za ovaj test dobio pošto je čitao o potencijanom psihološkom dejstvu smeha „kao prirodnog mehanizma protiv stresa“, znajući da su pacijentkinje koje su neplodne i pokušavaju da začnu vantelesnom oplodnjom pod ogromnim stresom.

Tako je angažovan specijalni medicinski klovn, koji je tokom jedne godine povremeno posećivao pomenuti medicinski centar.

Od 219 žena koje su učestvovale u ovom eksperimentu, na polovini je obavljena procedura vantelesne oplodnje onim danima kada je klovn bio u centru i on je pred njima izvodio petnaestominutni program, dok su ostale žene oplođene onih dana kada nije dolazio.

Pošto su uzeti u obzir i faktori kao što su godine, tip neplodnosti i broj presađenih embriona, utvrđeno je da su žene koje je nasmejao klovn imale dva puta veće izglede da začnu nego one koje su oplođene u danima kad klovn nije pohodio medicinski centar u Crifinu.

„Klovnovska nega“ se već duže vreme primenjuje u zdravstvenim centrima Izraela, SAD, Kanade, evropskih zemalja i Australije, ali obično na dečjim odeljenjima. Univerzitet u izraelskom gradu Haifi je nedavno pokrenuo i studije za medicinskog klovna.

Danas ljudi ulaze u ozbiljne veze ili stupaju u brak zato što se vole. Iz istog razloga se odlučuju za rađanje deteta. Odnos dvoje ljudi se rođenjem deteta bitno menja. Više nisu samo partneri, muž i žena, već su postali i tata i mama.

U većini slučajeva ove nove, roditeljske uloge dodatno povezuju dvoje koji se vole. To stabilizuje njihovu zajednicu i čini je kohezivnijom, čini je porodicom, piše „Politika“. Nekada rođenje deteta donosi probleme u odnosu. Na primer, ako se jedan partner potpuno posveti novoj ulozi roditelja, zanemarujući ulogu muža ili žene. Ali postoje slučajevi kada jedan partner sasvim neopravdano ima doživljaj da mu je svojim rođenjem dete „ukralo“ ljubav drugog partnera. Tada on reaguje više ili manje očiglednom ljubomorom svaki put kada voljena osoba svoju pažnju usmeri ka detetu.

Jedan od načina da razumemo odnos odrasle osobe prema deci je da u objašnjenju koristimo pojam „unutrašnje dete“. Reč je o ideji da svako od nas, bez obzira na to koliko ima godina, u sebi ima jedan deo ličnosti koji nazivamo unutrašnje dete. Ovo je veoma važan deo ličnosti koji doprinosi kvalitetu življenja. Odrasli ljudi koji su u dobrom kontaktu sa svojim unutrašnjim detetom pokazuju životnu vitalnost, duhoviti su, umeju da se zabavljaju, pokazujući da ni kao odrasli nisu prestali da se igraju. Ali sve je pitanje mere.

Jedna krajnost su ljudi kod kojih je ovo unutrašnje dete toliko snažno da upravlja celokupnom ličnošću tako da se ponašaju neodgovorno, impulsivno, lenjo, zbog čega ih doživljavamo kao detinjaste ili infantilne ličnosti. Sa druge strane su oni koji su potpuno isključili svoje unutrašnje dete tako da deluju bez energije, preozbiljno, umrtvljeno.

Kada je kod osobe koja je roditelj ovo unutrašnje dete veoma izraženo, tada ona može razviti dvostruki odnos prema stvarnom detetu (sinu ili kćerki). Ovaj infantilni roditelj je ambivalentan prema detetu: s jedne strane voli dete, a s druge strane ga odbacuje jer ga doživljava kao mlađeg brata (ili sestru) koji mu sputava slobodu i ne dozvoljava mu da ostvari svoje životne ciljeve.

Osoba je emocionalno spremna da postane roditelj onda kada je spremna da svoje unutrašnje dete „isključi“ na nekoliko godina. Tada je spremna da na neko vreme odustane od svojih ambicija i da da prednost detetovim potrebama.

U tom slučaju na primer otac neće to što se njegova žena okrenula ulozi majke i detetu doživeti kao napuštanje i gubitak njene ljubavi, a dete kao rivala, već će mu biti drago što je tako. Tada bi bilo manje maltretiranja dece jer poput ljubomornog deteta, koje kinji brata ili sestru, ponaša se i ljubomorno unutrašnje dete.