Bitef: Kapdevijelova melodija sudbine

0
7


PRED novosadskom publikom večeras će se naći francuska predstava „Zbogom“, autora i reditelja Žonatana Kapdevijela, čiji je cilj bio da napravi autoportret od pevanog materijala i imitacije. Tako je nastala neka vrsta ispovednog dokumentarca koji prati lutanje lika između stvarnog života i fantazije: sam autor proveo je mladalačke dane trudeći se da imitira pop ikone, pevajući hitove iz osamdesetih, posebno one koje je izvodila Madona. Zato je „Zbogom“, kako se navodi, i moćna studija o ranjivosti adolescencije… Kako vreme u kojem smo odrastali i muzika iz tog vremena određuju našu ličnost? – Rođen sam krajem sedamdesetih i svet oko sebe počeo sam da prepoznajem kroz pogled odraslih. Jednu od muzičkih odrednica pružila mi je starija sestra koja je slušala Renoa, poznatog francuskog pevača, a ja sam, na primer, slušao Milen Farmer, takođe vrlo popularnu francusku pevačicu dosta setnog senzibiliteta, „Depeš mod“, „Juritmiks“ i Kim Vajld – kaže u razgovoru za naš list Žonatan Kapdevijel.KLASNA BORBA U ŠEST JELA Scensko uprizorenje marksističkih tekstova o klasnoj borbi i revoluciji u formi obroka sa šest jela, večeras će biti izvedeno na sceni JDP u okviru 49. Bitefa: autor Bojan Đorđev pred publiku dovodi predstavu „Diskretni šarm marksizma“, u koprodukciji DasArtsa iz Amsterdama i TkH-a iz Beograda. Na osnovu jelovnika kao „scenarija“, performans se improvizuje na licu mesta, a publika je pozvana da javno konzumira, čita i diskutuje hranu koja je predstavljena kroz papir i grafička rešenja, dok su prava hrana i piće posluženi kao „knjige“ u biblioteci… – Televizija je bila još jedan od mojih utočišta. Pre svega, filmovi ili lutkarske serije poput one Džima Hensona („Mapet šou“). Kasnije, horor filmovi su uticali na način promišljanja predstava koje stvaram. Kapdevijel dodaje da je muzika bila ta koja je u njemu probudila želju da postane umetnik, pogotovo Madonini video-spotovi. Jer, oni su imali odjek u njegovom detinjstvu, detinjstvu gej dečaka: – Da je moj otac bio ljubitelj grupe „Metalika“, možda bi se moja ličnost razvila u nekom gotik pravcu… Moda i uticaji menjaju se i prolaze. Traume, trenuci ljubavi, gubitak bliske osobe, značajni susreti, porazi, uspesi – to je ono što zaista kuje našu ličnost. A to su upravo teme i osećanja kojima se pop pesme bave… Ako govorim iz pozicije ovog komada, i osećaj nostalgije pokreće se uz pesme. Nostalgični smo u odnosu na neki period, događaj, mesto – to moj komad istražuje. Jer, jedna pesma može učiniti da počnete da duboko preispitujete svoju intimu. Eto, to za mene ima smisla. A ako nas, između ostalog, i muzika određuje, kako gost Bitefa vidi njen sadašnji uticaj? – Savremena eksperimentalna muzika se razvija nezavisno, dok popularna ima tendenciju da se samo vrti ukrug. Stalno se vraćamo na početak, izvore. Obrade pesama su preplavile današnju muziku, a to je i odlika našeg vremena.
Source: Kultura

POSTAVI ODGOVOR