Ideale zamenili lični interesi

0
10


SVOJIM položajem, prirodnim bogatstvima i lepotama, Srbija je ispred mnogih zemalja u koje se Srbi iseljavaju. Ono što je njen problem jeste što mi nismo svesni potencijala svoje zemlje i što se ne trudimo da otklonimo ono što je glavni problem i mana – odsustvo reda, a to znači zakona koji važi za sve. Kao i dugotrajnog uverenja državnih činovnika i svih iz javnih sektora da narod postoji zbog njih, a ne oni zbog naroda. Ovo u razgovoru ističe pisac Dragan Dragojlović (1941), koji ima iza sebe bogatu profesionalnu i književnu karijeru. Iz zaseoka Drajić kod Bajine Bašte uspeo je da stigne do Australije, gde je bio naš ambasador. U međuvremenu, bavio se raznim poslovima, bio i ministar vera, a već nekoliko godina je upravnik Andrićeve zadužbine. Kao pisac oglasio se još u đačkim danima i posle toga objavio osamnaest pesničkih knjiga, četiri romana, dve zbirke pripovedaka, tri romana za mlade, priče za decu… * Šta vas je podstaklo da se u zrelim godinama oprobate u prozi, i to veoma uspešno? – Kada pesnik oseti potrebu da o nečemu kaže nešto više od onoga što mu omogućava pesnička forma, on se poduhvata romana ili priče da bi iskazao to što želi. Usudio bih se da kažem da je proza u jednom trenutku neminovan izbor. * U brojnim pesmama i knjigama bavite se nacionalnom tematikom, ali bez preterivanja i mitomanije… – Pesnik jeste jedinka, ali i član zajednice u kojoj je rođen, a time je i nacionalno biće. Od početka sam verovao da pesnik, govoreći o svome vremenu, ne može da ne govori i o svome narodu, o istoriji i svemu onome što je deo njega i njegovog sveta. Pesnik i kada peva o praistoriji, o antici ili o Vizantiji, govori delom i o svome vremenu i o sebi. I kada, iz bilo kog interesa, ili grantova koji pristižu iz neznanih izvora, govori protiv svoga naroda, on govori o sebi. Kada služi tuđem interesu, on je običan vojnik koji izvršava naloge. Savest ne mora uvek biti smetnja. Pošto je ljudski nagon samoodržanja i sticanja moći jači od mnogo čega, lako se sve da opravdati. Vremena su “fleksibilna”. Znamo da je geslo Engleske, koja je bila najveća kolonijalna sila modernog doba, da nema večitih prijatelja već da postoje samo interesi. Ta logika pomera u drugi plan sve drugo: naciju, moralnost, patriotizam, humanost… PUT U SVET O SVOM TROŠKU Kojim putem naša književnost može da stigne u svet?U svet se stiže ako imate prevedenu knjigu, najbolje na engleski jezik, i ako se uredniku, odnosno izdavaču ona svidi. To je najsigurniji put i moje knjige su uglavnom tim putem išle. Do sada imam objavljene 23 knjige u Americi, Italiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Rumuniji, Grčkoj, Makedoniji, Turskoj, Rusiji, Indiji, Kini, Australiji. Sve te knjige objavljene su bez ikakvih podsticaja države, prvenstveno što to izdavači knjiga nisu tražili. Samo sam se jednom obratio Ministarstvu kulture, u vreme kada ga je vodio SPO, za pomoć oko plaćanja puta na Varšavsku pesničku jesen, i bio odbijen. Više se nisam obraćao i sam sam plaćao svoja putovanja. *Živimo u čudnom vremenu, u kome su granice između istine i laži, pravde i nepravde, morala i nemorala, sve manje vidljive. To za posledicu ima da sve postaje dozvoljeno? – Uveren sam da ovo sve proističe iz onoga što sam rekao – da je interes nametnut da zameni sve ideale i vrednosti. Tada sve to biva dozvoljeno, pa i da se revidira istorija. Donedavno smo učili i verovali da pobednici pišu istoriju, sada se uveravamo da to, ništa manje uspešno, rade i pobeđeni onda kada gospodaru (Americi) odgovara. Oni protiv kojih je u dva svetska rata ratovala sada su njeni voljni i nevoljni saveznici, a oni koji su joj tada bili saveznici sada su neprijatelji. Zato istorija ima da bude onakva kakva sadašnjim interesima odgovara. Sutra može biti sasvim drukčije. Nema trajnih saveznika, govore Englezi. Da li će ikada doći trenutak kada će politika početi da se zasniva i na interesu koji ne isključuje i ne suprostavlja već i na uvažavanju i prijateljstvu… Zar mora da se i danas produžava prastara matrica ratova, pljačkanja, dominacije i potčinjavanja, otimanja i eksploatacije? * Kao ekonomista po struci, kako gledate na naše ekonomske (ne)prilike? – Ako ova vlada nastavi u ovom pravcu, uveren sam da se stvaraju uslovi za izlazak iz začaranog kruga korupcije, pljačke i beznađa. Uz sve to, mora se, ali ne stvaranjem mržnje prema drugima, razvijati samopouzdanje našeg naroda i vera u sebe. Znamo koliko su se trudili, i to još uvek mnogi čine, da nas ostave bez vere u sebe, koristeći razne metode i sredstva. Moramo znati da bez vere u sebe nema optimizma ni energije potrebne da se ide napred. Nužno je zaustaviti kuknjavu i žaljenje zbog siromaštva, uz pune kafiće i kafane u svako doba dana i noći. Toga nema tamo gde se naši iseljavaju. Tamo su dan i noć puna mesta gde se radi i stvara. * Nekoliko godina bili ste sekretar Republičke zajednice kulture. Kako vidite našu današnju kulturnu politiku?Bio sam skoro osam godina sekretar te zajednice. Učinjeno je toliko mnogo da je nemoguće sve nabrojati. Nijednu odluku nisam doneo sam, već nadležni organi. Tada se nisu mogla dati sredstva za snimanje filmova koji nikad nisu snimljeni, a ni pare vraćene. Nisu isti godinama mogli da putuju po svetu zastupajući jednu umetničku branšu. Tada nije mogla jedna grupa pisaca ili drugih umetnika biti godinama favorizovana od države. Sada, javno i bez stida, pojedinačni i grupni interes pobeđuju svaki drugi. KRITIKA U ĆORSOKAKU ŠTA se događa sa našom književnom kritikom, koja se sve češće svodi na plaćene recenzije?VEĆ sam nekoliko puta govorio o ćorsokaku u kojem se kritika našla, na štetu sebe i književnosti. Jedan od ozbiljnih problema je i to što sada listovi i časopisi nemaju sredstava da honorišu te tekstove. Ako to čini onaj o čijoj knjizi se piše, onda se teško može govoriti o pouzdanosti takve kritike. Takođe, ne može se očekivati da to neko radi besplatno. Ako tu dodamo interesne grupe, političku i partijsku solidarnost, borbu protiv “nacionalizma u srpskoj književnosti” i druge metode onda bi nam trebalo vremena i prostora da sve tek pomenemo.
Source: Kultura

POSTAVI ODGOVOR