Leonardo sa Bosfora

0
14


PROŠLU godinu Unesko je posvetio Matrakči Nasuhu (Nasuh bin karađoz al Bosnavi), obeležavajući 450 godina od smrti “Leonarda da Vinčija sa Istoka”, kako često zovu ovog turskog umetnika, naučnika i ratnika. Iako je poreklom iz Visokog, kraj Sarajeva, delo ovog pisca, mislioca, matematičara, istoričara, kaligrafa, minijaturiste, kartografa, topografa i musketara, gotovo je nepoznato kod nas, a beogradskoj publici približiće ga postavka “Matrakči Nasuh: genije 16. veka” u Etnografskom muzeju. Putujuća izložba Udruženja interkulturalnog umetničkog dijaloga iz Istanbula, pod pokroviteljstvom predsedništva Turske, prethodno je predstavljena u Sarajevu, a dogodine će obići i Rim, Ankaru, Istanbul, Pariz, Beč, Tokio, Njujork i Budimpeštu. Time će biti obeležena i 450. godišnjica smrti Sulejmana Prvog, čije vreme je bilo obeleženo i neobičnom, renesansnom ličnošću Matrakčija. Školovan i ratnički obučavan u Dvorskoj školi sultana Bajazita Drugog, kao izuzetno darovit istakao se na vojničkim igrama u Egiptu, u vreme Selima Prvog. Ali, sve svoje talente razviće u potpunosti u doba Veličanstvenog, koga je kao ratnik i dobar poznavalac izrade i upotrebe oružja, pratio u pohodima na Bagdad i Beograd. Za svako mesto, na kome je vojska logorovala, od Carigrada do Bagdada (osvajali su jednim, a kući se vraćali drugim putem), Matrakči je napravio mapu, a izradio je i reljefne karte terena. Crtao je i gostionice na putu do Budimpešte, ali i Nicu, Tulon i Marselj, koje je posetio u diplomatskim misijama. Njegova ilustracija Carigrada sa Zlatnim rogom i precizno ucrtanom palatom Topkapi, Aja Sofijom, Kapali čaršijom, Starom palatom… neprocenjiv je dokument o prestonici istoka toga vremena. Reprodukcije tih njegovih crteža, izuzetne likovne, ali i geografsko-topografske vrednosti, na postavci u Etnografskom muzeju predstavljene su na keramičkim pločicama. Tokom dve godine pripreme ove izložbe, izradilo ih je devet odabranih mladih turskih umetnica. Posetioci mogu da se upute i u Matrakčijevu kaligrafsku veštinu. Do njega Turci su se služili isključivo iranskim talikom, a kao rukovodilac službe pisara na Divanu, osmislio je novi tip kaligrafskog pisma. Tim elegantim stilom beležio je svoja filozofska zapažanja, izrečena u gotovo poetskim slikama. VOJNIČKE IGRE SA TOLjAGAMA Nadimak Al-Matraki stekao je kao autor vojničke igre “matrak”, koja je služila kao priprema za ratovanje. Napisao je i priručnik za ovu simulaciju ratovanja štapovima, toljagama i mačem. Imao je dar i za konstruisanje mašina, a proslavio se izgradnjom dve pokretne tvrđave od papira, postavljene na carigradskom hipodromu povodom obrezivanja Sulejmanovih sinova Mustafe, Mehmeda i Selima. Tvrđave su imale po pet kula i četiri kapije, ukrašene zidove, a sa različitih strana arene pomerale su se jedna prema drugoj. Kroz prvu kapiju, tokom proslave, izlazili su vojnici s mačevima, kroz drugu oni naouržani buzdovanima, kroz treću sa oklopima i kopljima, a kroz četvrtu – strelci.
Source: Kultura

POSTAVI ODGOVOR