Novi Sad: Roman u središtu

0
15


SRPSKA proza zaslužuje da se o njoj govori ozbiljno, pohvalno, kritično, zabrinuto i svakojako ali u nameri da se definiše savremeni srpski književni korpus. S tim ciljem u Ogranku SANU u Novom Sadu održan je okrugli sto na ovu temu, drugi od ukupno pet koji će na ovom mestu biti upriličeni jednom godišnje zaključno sa 2018.godinom. Proletos je, podsetimo, tema bila „Srpska poezija danas“, iduće godine mišljenja će biti ukrštena na aktuelnoj srpskoj književnoj kritici i esejistici. Poznavaoci prilika u ovoj oblasti 2017. godine govoriće na zadatu temu „Srpska dramska književnost danas“, a poslednji okrugli sto biće posvećen dečjoj književnosti. – Namera nam je da dobijemo kratak ali što obuhvatniji prikaz savremenog književnog stvaranja na srpskom jeziku u svim žanrovima u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Rumuniji, Mađarskoj i drugim zemljama – rekao je u svojoj uvodnoj besedi Miro Vuksanović, domaćin okruglog stola, književnik i dopisni član SANU. Vuksanović je naglasio da je proza najčitaniji žanr srpske književnosti, a u središtu interesovanja je roman. – Ponuda je izdašna, godišnje izađe više od 100 takvih knjiga – kazao je Vuksanović, inače i laureat NIN-ove nagrade. – Međutim, često pomislimo da izdavači i pisci vode trku za nagradu NIN-a, da su romani nekih pisaca prečesti i na brzu ruku završeni, da se traži mesto pod imenom nagrade koja osigurava zaradu i prestiž. SAVIĆ I BELI POZDRAVNO pismo okruglom stolu uputili su pisci Radovan Beli Marković i Milisav Savić. Prvi je poručio da je srećan što ovaj skup nagoveštava da srpska nauka o književnosti „preuzima stvari u svoje ruke“. Savić je konstatovao da srpska proza sve više postaje komentar jer „car je zaspao usred naše priče, a nama pričaocima, presuda je već izrečena“. Po viđenju Dr Marka Nedića, o umetničkoj vrednosti najnovije srpske proze još ne postoji konsenzus kritičara, kakav na primer imamo o modernoj međuratnoj prozi. – Suprotstavljeni stavovi kritike vremenom će se verovatno ujednačiti i očekujem da ćemo dobiti uskoro jasnije vrednosne sudove – kazao je Nedić. Napominjući da je više od Pekića, Kiša i Bulatovića, savremenu srpsku prozu inovirao Milorad Pavić svojim „Hazarskim rečnikom“, Dr Petar Pijanović je zaključio da su u savremenoj prozi vidovi modernosti mnogoliki i funkcionalni. Modernost u prozi, po Pijanoviću, postaje norma koja istrošene i ponovljive obrasce pripovedanja smenjuje i nadomešta onim što je novo i autentično. Za profesora Jovana Delića, međaši naše savremene proze su Andrić i Crnjanski koji su utrli put potonjim piscima, dok po viđenju profesora Aleksandra Jerkova, o srpskoj književnosti danas je veoma potrebno govoriti i to sa velikom ozbiljnošću, pa čak i sa zabrinutošću. – Više od 150 godina imali smo veliku noviju književnost kao što je velika bila i srednjovekovna usmena književnost a i književnost primorja – kazao je Jerkov. – Ipak nam niko ne može garantovati da ćemo tako veliko stvaralaštvo imati i ubuduće. Zato o savremenoj srpskoj prozi treba govoriti i književnoistorijski i istorijskopoetički. Profesor Radivoje Mikić podsetio je da je srpska književnost od srednjeg pa do početka 21. veka bila jedan od središnih oblika kroz koje je govorila srpska kultura. – Da li je i danas tako – zapitao je Mikić. – Ako je za Skerlića i druge istoričare Petar Drugi Petrović Njegoš bio pojava bez koje je nemoguće zamisliti srpsku književnost, kako onda objasniti da je pre dve godine vrlo visoka godišnjica rođenja ovog pesnika prošla gluvo – rekao je Mikić i ukazao da se i danas iz ideoloških razloga ogrešujemo o neke pisce i naveo primer Branka Ćopića.
Source: Kultura

POSTAVI ODGOVOR