O bogovima i ljudima: I veliki Mikelanđelo je imao frku da nađe posao, pa je pravio spletke

0
12

O bogovima i ljudima: I veliki Mikelanđelo je imao frku da nađe posao, pa je pravio spletke

U Nacionalnoj galeriji u Londonu otvorena je izložba posvećena umetničkom prijateljstvu i saradnji Mikelanđela Buonarotija i Sebastijana del Pjomba, skovanoj da se "pomrse konci" obožavanom Rafaelu.

Foto: Wikipedia Sebastijano del Pjombo, Autoportret, 16. vek (kopija)

Izložba istražuje komplementarne talente ali sasvim različite ličnosti dvojice umetnika i obuhvata oko 70 eksponata – slika, crteža, skulptura i pisama – koji ilustruju njihovu saradnju i prijateljstvo.

Godine 1511. mladi i talentovani Sebastijano del Pjombo (1485-1547) stigao je iz Venecije u Rim. Brzo se našao uvučen u žestoko konkurentnu umetničku scenu Večnog Grada. Upoznao je Mikelanđela (1475-1564) koji je tada radio na tavanici Sikstinske kapele i ubrzo su postali prijatelji ali i saveznici protiv genijalnog Rafaela (1483-1520), zvezde u usponu, miljenika žena i važnih patrona.

Kao jedini slikar uljanih slika u to vreme koji bi mogao da bude rival Rafaelu, Sebastijano je bio idealni saradnik za Mikleanđela, koji je po svaku cenu želeo da omalovaži svog mlađeg takmaca. Sebastijano je, sa svoje strane, imao ogromnu korist od Mikelanđelovih crteža i koncepata. Zajedno su stvorili nekoliko dela velike originalnosti i retke lepote.

Možda ne biste verovali da će čovek koji je oslikao Sikstinsku kapelu imati problem da nađe posao, ali u srednjim godinama svog dugog života Mikelanđelo je imao krizu u karijeri.

Pismo Sebastijana del Pjomba iz Rima Mikelanđelu u Firenci, 12. aprila 1520. Foto: © Casa Buonarroti, Firenca (IX, 471) / Promo Pismo Sebastijana del Pjomba iz Rima Mikelanđelu u Firenci, 12. aprila 1520.

Na izložbi se nalazi pismo od Sebastijana del Pjomba upućeno Mikelanđelu u kojem mu opisuje razgovor sa papom Lavom X. Papa se lepo izražavao o Mikelanđelovom neprevaziđenom talentu ali je, kaže, bio manje oduševljem njegovom ne tako prijatnom ličnošću. "Ali, vidite, on je užasan. S njim ne može da se izađe na kraj", žalio se Lav.

Kada je izabran za papu 1513. Lav je, navodno, rekao: "Dugo sam čekao na ovo i planiram da uživam", što je i učinio, na Mikelanđelovu štetu.

Papin omiljeni umetnik nije bio melanholičan i mračan Mikelanđelo već mladi, zgodni Rafael koji je, pričalo se, imao i neutoljiv seksualni apetit koji ga je koštao života u 38. godini.

Rafael, Papa Lav X, 1518-19. (detalj) Foto: Wikipedia Rafael, Papa Lav X, 1518-19. (detalj)

Lav X je rođen kao Đovani di Lorenco de Mediči, sin Lorenca de Medičija, vladara Firence s kraja 15. veka koji je otkrio Mikelanđela kada je ovaj bio još tinejdžer i odnosio se prema njemu kao prema članu porodice. Đovani je verovatno pamtio kako je kao dete bio zastrašen Mikelanđelovom pojavom na dvoru Medičijevih i, kada je postao papa, poslao ga je nazad u Firencu da radi na besmislenom arhitektonskom projektu, raščistivši put Rafaelu da svojim freskama ukrasi Rim.

Mikelanđelo je pokušao da se osveti Rafaelu dajući nacrte svom prijatelju Sebastijanu.

Sebastijano del Pjombo, Oplakivanje mrtvog Hrista (Pijeta), oko 1512-16. Foto: Museo Civico, Viterbo © Comune di Viterbo / Promo Sebastijano del Pjombo, Oplakivanje mrtvog Hrista (Pijeta), oko 1512-16.

Prvu saradnju ostvarili su na "Oplakivanju Hrista" ili Pijeti iz Viterba (oko 1512-16), slici koja predstavlja kombinovane vizije njih dvojice i koja se retko može videti van Italije. Reč je o prvom noćnom pejzažu velikih razmera u istoriji umetnosti a ikonografski jedinstvenom po tome što je Hrist prikazan van Bogorodičinog krila.

"Pijeta iz Viterba" je dočekana sa oduševljenjem i zbog nje je Sebastijano dobio sledeće dve velike narudžbine, koje je dovršio uz Mikelanđelov doprinos: oslikavanje Kapele Borgerini u crkvi San Pjetro in Montorio u Rimu (1516-24) i četiri metra visoko "Lazarevo vaskrsenje" (1517-19), koje se nadmetalo sa Rafaelovim "Preobraženjem" (danas u Vatikanskim muzejima) za Katedralu u Narboni. "Lazar" je uklonjen iz Narbone u 18. veku i otada se nalazi u Nacionalnoj galeriji u Londonu.

Sebastijano del Pjombo, Lazarevo vaskrsenje, 1517-19. Foto: © The National Gallery, London / Promo Sebastijano del Pjombo, Lazarevo vaskrsenje, 1517-19.

"Del Pjombovo delo je prilično dosadno u poređenju sa dvema zastrašujućim, ekstatičnim skicama Lazara koje je uradio Mikelanđelo. Ti mali crteži čine da Sebastijanova ogromna slika izgleda samo gore, nikako bolje", ocenjuje Džonatan Džouns, likovni kritičar "Gardijana".

Mikelanđelo, skica za Lazara, oko 1518. Foto: The British Museum, London © The Trustees of The British Museum / Promo Mikelanđelo, skica za Lazara, oko 1518.

Ipak, izložba predstavlja Mikelanđelovu saradnju sa Sebastijanom kao nešto više od obične igre moći u kojoj se nadmetao sa Rafaelom, piše dalje Džouns. "Vremenom počinjemo da vidimo Mikelanđela Sebastijanovim očima i tad dolazi do otkrovenja. Pred nama je darežljivost jednog genija. Dok se jadni Sebastijano mučio sa svakom nezgrapnom slikom, Mikelađelo je na svojim brzopoteznim skicama izražavao najlepršavije, najpoetičnije, najuzvišenije misli. Iako je, na kraju, samo hteo da nadmaši Rafaela, ti pokloni koje je davao Sebastijanu su magični".

Mikelanđelo, Bogorodica i mali Isus sa malim Jovanom Krstiteljem (Tondo Tadei), 1504-5. Foto: © Royal Academy of Arts, London, Photo: Prudence Cuming Associates Limited / Promo Mikelanđelo, Bogorodica i mali Isus sa malim Jovanom Krstiteljem (Tondo Tadei), 1504-5.

Na izložbi se nalazi i Mikelanđelov Tondo Tadei, kameni reljef koji podseća na stil Leonarda da Vinčija i koji je ostao nedovršen, sa sve tragovima od dleta, što današnjem posetiocu na magičan način približava maestrovu energiju.

Mikelanđelo, Vaskrsli Hrist, 1514-15. (dovršio nepoznati umetnik 17. veka) Foto: © Photo Alessandro Vasari / Promo Mikelanđelo, Vaskrsli Hrist, 1514-15. (dovršio nepoznati umetnik 17. veka)

Zvezda izložbe je Mikelanđelova skulptura "Vaskrsli Hrist". Reč je o originalnom delu koje je započeo 1514, a onda ga napustio godinu dana kasnije kada je otkrio pukotinu u mermeru.
Delo je do sada retko ko imao prilike da vidi, jer se nalazi u manastru Sv. Vićenca Mučenika u Basano Romanu. Uz njega je izložena i gipsana kopija druge verzije "Vaskrslog Hrista" (1519-21), izlivena u 19. veku. Original se danas nalazi u Crkvi Santa Marija sopra Minerva u Rimu.

Masa Hristovih leđa daje delu na težini i moći a klasična poza odražava viziju savršenosti. Isus je kod Mikelanđela i čovek i Bog. Njegov oblik je krajnje ljudski – sa sve vidljivim genitalijama – a, opet, zrači nekom božanskom energijom.

Mikelanđelo, Polaganje u grob, 1500-1. Foto: © The National Gallery, London / Promo Mikelanđelo, Polaganje u grob, 1500-1.

Trijumf ove izložbe je u tome što posetioci mogu zaista da osete istinsku uzvišenost i genijalnost Mikelanđelove umetnosti. To nije lako uraditi u jednoj galeriji jer Mikelanđelovog genija nije jednostavno transportovati. Njegova remek-dela, od statue Davida izvajane kad je bio u kasnim dvadesetim, do kupole Sv. Petra na kojoj je radio u sedamdesetim, spomenici su zbog kojih morate otići u Italiju ako želite da ih vidite. Izložbe posvećene ovom maestru najčešće se fokusiraju na njegove crteže koji su, iako vrhunskog kvaliteta, malih dimenzija.

(Najverovatnije) Sebastijano del Pjombo, Mikelanđelov portret, 1518-20. Foto: Galerie Hans, Hamburg © photo Archivio Opificio delle Pietre Dure, Florence / Promo (Najverovatnije) Sebastijano del Pjombo, Mikelanđelov portret, 1518-20.

Nacionalna galerija postigla je nešto spektakularno. Umesto da izvuče skice i zamoli gledaoce da zamisle skulpture i freske za koje su rađene, donela je jednu pravu Mikelanđelovu skulpturu, zajedno sa gipsanim odlivcima iz Vatikana, predstavila njegove dve slike i čak postavila digitalnu repliku jedne rimske kapele, ne bi li dočarala kolosalne razmere njegove umetnosti.

Prijateljstvo između Mikleanđela i Sebastijana trajalo je 25 godina, još dugo posle Mikelanđelovog višegodišnjeg premeštaja u rodnu Firencu 1516. i Rafaelove smrti 1520. Završeno je ljutom svađom kada se Mikelanđelo vratio za stalno u Rim da naslika "Strašni sud" na Sikstinskoj kapeli. Izgleda da je povod bila slikarska tehnika koju će primeniti.

Izložba "Mikleanđelo & Sebastijano" otvorena je do 25. juna.

POSTAVI ODGOVOR