UOČI SAJMA KNjIGA: Podstaknute nove čarke

0
11


Netrpeljivost između dve asocijacije „proizvođača“ literature, Udruženja izdavača i knjižara Srbije i Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, još jednom je izbila na videlo. Tek što se stišala polemika (vođena u našem listu) povodom predstavljanja srpske književnosti na minulim sajmovima knjiga u Moskvi i Pekingu, na šta je velike primedbe imao UIKS, protestnim pismom oglasio se UPIS, povodom predstojećeg 60. Sajma knjiga u Beogradu. Razlog je, kao i prethodnih godina, ko će, koliko i na kom mestu dobiti prostora na velikoj manifestaciji pisane reči. Članovi UPIS-a izrazili su nezadovoljstvo zahtevom Odbora Sajma knjiga da izdavači dostave završne račune za prošlu godinu. Pozivajući se na kriterijum „tržišne prepoznatljivosti“, Odbor je, po njihovom mišljenju, prekoračio granice svoje nadležnosti, zahtevajući ono što po zakonu pripada drugim ustanovama. Ističući kako odbori drugih kulturnih manifestacija, čiji je osnivač Beograd, ne zahtevaju tržišnu, već kulturnu prepoznatljivost i programsku relevantnost, UO ove asocijacije konstatuje da je rad Odbora neobjektivan, jer u njemu nisu ravnopravno zastupljeni zastupnici svih udruženja izdavača i da bi trebalo preispitati odluku o njegovom imenovanju. Predsednik UO UPIS je Zoran Hamović, a članovi Bora Babić (potpredsednica), Petar Živadinović, Vladislav Bajac i Gojko Božović. Na čelu Odbora Beogradskog sajma knjiga je prof. dr Zoran Avramović, sociolog, a članovi su Mladen Vesković (iz Ministarstva kulture), Jasmina Ninkov (direktorka Biblioteke grada Beograda), dr Vuk Vukićević, generalni sekretar Udruženja izdavača i knjižara Srbije i Danka Selić, generalna direktorka „Beogradskog sajma“. S obzirom na to da je Avramović na službenom putu u Južnoj Koreji, odgovor na protest UPIS-a dobili smo od dr Maje Radonić, pomoćnika urednika i pi-ara „Beogradskog sajma knjiga“. U njenom saopštenju se navodi da je kriterijum tržišne prepoznatljivosti samo jedan od parametara na osnovu kojih se dodeljuje izdavački prostor. Pored ovog važe i drugi kriterijumi među kojima su tradicija i poštovanje pravila Beogradskog sajma knjiga, godina osnivanja izdavača kao i nagrade koje je dobio, kvalitet objavljenih naslova, knjige domaćih autora prevedene u inostranstvu. TRŽIŠTE – U želji da se podstakne legalno poslovanje u izdavaštvu, kao delu kreativne industrije, prilikom raspodele prostora se uzimaju i podaci koji govore o tržišnoj prepoznatljivosti i time se uvažava legalno poslovanje i zapošljavanje, što svakako doprinosi borbi protiv sive ekonomije u izdavaštvu – ističe se u saopštenju Maje Radonić, pi-ara Sajma knjiga.
Source: Kultura

POSTAVI ODGOVOR