Žika Milenković: Dosta mi je ujeda po duši

0
31

Žika Milenković: Dosta mi je ujeda po duši

Kultna grupa “Babe” posle više od 20 godina pauze svoj samostalni koncert u Beogradu održaće večeras (21) u Mikser hausu, kada će podsetiti na hitove: “Noć bez sna”, “Ko me tero”, “Da te vidim golu” i “Slanina”, a predstaviće i nekoliko novih pesama.

Foto: Vladimir Živojinović / RAS Srbija Žika Milenković

– Meni je bila ideja da proslavimo 20 godina nerada jer svi proslavljaju neke godišnjice svega i svačega, a mi proslavljamo dve decenije neaktivnosti, što takođe zaslužuje da se proslavi – kaže Žika Milenković, frontmen “Baba”, na početku razgovora za “Blic” i naglašava da grupa ima publiku u svim generacijama.

– Mi smo imali tu sreću da sa našim temama i pesmama možemo da prelazimo sa generacije na generaciju i uvek ćemo imati i tu mladu publiku koja će naše pesme doživljavati isto kako su ih doživljavali oni stariji pre dvadeset i kusur godina. Mi smo 1994. izdali prvi album, a to je bilo u prošlom veku, tako da je lepo kada neko danas prati šta smo mi radili. Posle ovog koncerta ćemo da vidimo šta ćemo dalje. Hoćemo li da se pokrijemo ušima ili vredimo pa nećemo.

Radite li na novom albumu?

– Pre tri godine ušli smo u studio “Master blaster”, gde smo snimili 13 pesama, i to iz prve, sa namerom da ih posle doterujemo. Ispostavilo se da smo tri pesme uspeli da dovedemo u red, a ove ostale još nismo. Imam neku svoju filozofiju da što kasnije nešto izdaš, duže ćeš živeti od toga. Srednju školu i fakultet sam završio u roku, a onda su rokovi počeli da gube smisao. Tada sam ukapirao: radi onoliko koliko ti treba da imaš za leba i rakiju, a biće i za cigarete. Jer danas ako mnogo zahvatiš, onda te mnogo i opauče po ušima sa svim mogućim nametima.

Čini se da za vaše pesme ne nedostaje inspiracije?

– U Srbiji je situacija uvek slična i mi nikada nismo uspeli da odmaknemo od nekog početka. To kažemo i u pesmi “Hoću da budem predsednik Srbije”: “Kad bacim pogled iza ja vidim da smo mi u odnosu na druge uvek zaostali” i do dana današnjeg se moje mišljenje nije promenilo po tom pitanju. Zaostali smo po pitanju kulture i arhitekture, kao i u svemu ostalom. Opet, imamo neki svoj šarm kao nacija, tako da je nekad i dobro kad nisi mnogo napredan jer kad napreduješ u nekim dobrim stvarima, napreduješ i u onima koje nisu dobre.

U bendu sada imate i podmladak. Stefan i Luna su najmlađa generacija muzičara…

– Meni je drago da je Škopijeva (Dejan Škopelja, basista) ćerka Luna sada sa nama, ona je što se kaže začeta kada smo mi več imali prvi album tako da je ona čedo iz tog nekog početka “Baba”, a doživeli smo da zajedno nastupamo. Zanimljivo je kada gledaš u bendu taj tandem otac-ćerka, a malog Stefana Aćimovića nam je preporučio Cvele iz “Instruktora” i on mi se dopao jer je odličan đak, a tako i shvata gitaru. Kada mu kažeš da skine neku stvar, on će da je skine kao svaki odlikaš, bez greške i onda mu kažemo da svira malo kao ja, da mora da ima drvene prste jer nam to daje taj naš specifičan ton, a njemu nije jasno što sad ako ima sve petice mora da svira za neku trojku. Ali ta trojka je naš zvuk.

Dešavalo se da ja budem katastrofalan, da promašim ime grada gde sviramo i onda Bajaga to preuzme

Napravio si brojne hitove, možeš li danas da ponoviš tako nešto?

– Takve hitove kao što su “Noć bez sna” ili “Ko me tero” ne možeš ponovo da stvoriš. Ponekad čovek mora dobro da se izujeda po duši da bi napravio neku dobru stvar, a meni je malo dosta tih ujeda po duši.

Da li ti je lakše da napišeš pesmu za Bajagu ili za "Babe"?

– Lakše mi je za “Babe” jer tada pišem te svoje blesave tekstove. Kad je neka dobra melodija, onda ukapiramo da je bolje da Bajaga napiše tekst koji će imati neku svoju pravu lirsku vrednost. Kada slušaš te njegove pesme, tek onda skapiraš koliko taj čovek ima duše. Tako da Bajaga uvek da više karata nekoj pesmi, ako bismo to merili kao zlato.

Ipak, skoro na svakom njegovom albumu si dobio priliku da se iskažeš?

– Pa, kad zaslužim onda dobijem priliku. Ne insistiram na tome. Kad napravim neku pesmu i odsviram mu, on kaže: ”Ma ovo je bolje za Babe", i što da ne, nikada mi nije krivo zbog tako nečeg.

Žika Milenković Foto: Vladimir Živojinović / RAS Srbija Žika Milenković

On sad sprema novi album. Hoće li na njemu biti i neka tvoja pesma?

– Iskreno se nadam. Može da se desi, ali ne mogu sad ništa da obećam. Još se radi se na albumu, ali voleo bih, navijam za to.

Plašiš li se nekad na koncertima da mu ne preuzmeš šou jer si ti najaktivniji na bini?

– Ne, ne, ne… ma nema šanse. imali smo sreće i Bajaga i ja što nikada nismo podelili publiku jer su skapirali da smo nas dvojica ekipa. Bilo bi bezveze kvariti nešto što postoji od mladih dana, a znamo se još od srednje škole. Prvi bend smo imali zajedno. Bajaga i “Instruktori” su kao jedan tim u kojem postoji raspodela energije. Dešavalo se na koncertima i da ja budem katastrofalan, čak da promašim ime grada gde sviramo i onda Bajaga to preuzme. Nekad su me nazivali i “levo smetalo Bajage i Instruktora”, ali meni to nikad nije smetalo jer ponekad i sam sebe tako vidim, pa što bi mi smetalo.

Dosadi li ti nekad da pevaš “Život je nekad siv, nekad žut”?

– Bilo je momenata kada smo hteli malo da oladimo s tom pesmom, ali kad odeš negde gde ljudima ona nije dosadila, a obeležila ti je život, onda moraš da je izvodiš. Nekad neko iz publike kaže: “Šta onaj radi? Samo peva život je nekad siv, nekad žut…”. Pa šta da radim, takav mi je život – nekad siv, nekad žut.

Život u Perlezu je više žut nego siv

Već neko vreme živiš u Perlezu. Nedostaje li ti Beograd?

– Meni tamo super prija. Perlez je udaljen 50 minuta vožnje od grada, a bio sam sa Bajagom u Los Anđelesu i da bismo otišli u kafić na kafu morali smo da se vozimo sat vremena. Tako da sam ukapirao da ta udaljenost i nije toliko bitna. Ja sam uvek voleo da kombinujem urbano i ruralno, ali mi se ruralno u ovim trenucima mnogo više sviđa. Više sam u dosluhu sa prirodom nego sa asfaltom, gde niko ne mari gde šta ostavlja i baca.

POSTAVI ODGOVOR