Pomoć da se bolest i lečenje raka lakše podnose

0
14


NEŽELjENA dejstva onkološke terapije, poput mučnine i povraćanja, infekcija, gubitka apetita i problema sa sluzokožom usta i creva, mogu da se ublaže, i spreče, suportivnom terapijom. Ona pomaže da se postigne najbolji mogući rezultat lečenja maligne bolesti, a istovremeno pruža podršku i pacijentu i porodici tokom ovog perioda. Suportivna terapija se uvodi od momenta postavljanja dijagnoze, a u nekim slučajevima, kada se pacijenti jave lekaru već sa određenim tegobama, i pre. – Naš princip je da uvek lečimo pacijenta, a ne samo tumor, tako da, i pre nego što se postavi precizna dijagnoza, obolelima pružamo terapiju simptoma za bolest koja ih je zadesila – kaže doktor sc med. Snežana Bošnjak, specijalista kliničke farmakologije, sa višegodišnjim iskustvom u oblasti suportivne onkologije i palijativnog zbrinjavanja u Institutu za radiologiju i onkologiju Srbije. – Kada se postavi dijagnoza, naša terapija se nastavlja zajedno sa terapijom tumora. Koje su najčešće tegobe zbog kojih se pacijenti javljaju za suportivnu terapiju? – To zavisi od faze bolesti. Na primer, kod pacijenata koji su uspešno operisani, i kreću sa hemioterapijom kao zaštitom da se bolest ne vrati, sprečavamo njena neželjena dejstva. Pacijenti se najčešće javljaju za zaštitu od mučnine i povraćanja, za sprečavanje ili tretiranje ranica u ustima, za lečenje infekcija koje se ponekad jave tokom hemioterapije, trnjenja u prstima šaka i stopala, proliva. Javljaju nam se i zbog bola, gušenja, suvog neprestanog kašlja, zbog gubitka apetita, tzv. zavezanih creva zbog same bolesti koja je u stomaku, ili zbog priraslica posle operacija ili posle zračenja. Koliko možete da im pomognete u tim situacijama? – U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije postoji tim za suportivnu terapiju koji zajedno sa drugim kolegama čini multidisciplinarni tim u lečenju onkoloških pacijenata. Obavljamo konsultacije i u ambulanti za bol gde nam pacijente upućuju lekari opšte medicine. Na Institutu je suportivna onkologija integrisana u onkološko lečenje, ali je namenjena i onima koji se više ne mogu onkološki lečiti. Lečenje tumora ima ograničenja, ali čak i kada više ne može da se leči tumor, smatramo da uvek može da se leči pacijent.OBAVEZNI LEKOVI Koje lekove bi svaka onkološka ustanova trebalo da ima? Sve koje propisuju evropski vodiči, a to su: lekovi protiv mučnine i povraćanja izazvanih hemio i radioterapijom, lekove za zbrinjavanje rana u ustima i dijareje, za lečenje infekcija, za otklanjanje bola. Trebalo bi da imaju i optimalnu strategiju kako sprečiti pad belih krvnih zrnaca, kako lečiti anemiju usled malignih bolesti, pad krvnih pločica, tromboze u venama, i kako će rešavati situacije kada citostatici izađu iz vene i naprave oštećenje kože. Postoji 13 evropskih vodiča koji se time bave. Da li za svaku tegobu imate odgovarajući lek? – Suportivna terapija ima lekove za veliki broj tegoba koje prate bolest i lečenje, ali je problem u tome što su neki lekovi za to registrovani, i možemo da ih koristimo, a drugi nisu registrovani za tu namenu, a pacijentima su potrebni. Na primer, lek „haloperidol“ je registrovan za lečenje psihoza, a mi ga koristimo kao izvanredan lek protiv mučnine i povraćanja, ali nam za tu namenu nije dostupan. Slično je i sa nekim drugim medikamentima. Na koji način može da se reši ovaj problem? – Komisija za palijativno zbrinjavanje pri Ministarstvu zdravlja Srbije je predložila spisak lekova koji su nam neophodni za lečenje simptoma. Naš Institut je, takođe, sastavio spisak lekova koji su nam potrebni za simptome, ali i za optimalnu primenu hemioterapije i zračenja. Na primer, pacijentima su potrebni lekovi za zaštitu sluzokože želuca, da se ne bi oštetila hemioterapijom, antibiotici za lečenje teških infekcija posle hemioterapije koje bismo primenili u trenutku kada se infekcija javi i bez antibiograma, lekovi za sprečavanje krvarenje iz rana u ustima ili iz tumora. Koje od tih lekova trenutno imate na raspolaganju? – Imamo lekove protov bola, gušenja, kašlja i za stimulisanje apetita. Nedostaju nam dostupni lekovi za rešavanje delirijuma koji prati terminalnu fazu bolesti, nemamo sve lekove za optimalno rešavanje opstrukcije creva koja se često javlja kod pacijenata sa tumorima debelog creva i tumorima jajnika. Nemamo lek za rešavanje životno ugrožavajućih dijareja. Lek je registrovan u Srbiji, ali ne i za tu namenu. Ko snosi troškove za ove lekove, Fond ili pacijenti? – Za lekove koji su na listi RFZO, troškove pokriva osiguranje. Neke lekove za lečenje simptoma i otklanjanje neželjenih dejstava onkološke terapije Institut dobija iz donacija. Kakvo je stanje u ovoj oblasti u svetu? – Suportivna onkologija je sastavni deo onkologije i u svetu postoje protokoli za suportivnu terapiju kao što postoje i za onkološku terapiju. Ti lekovi nisu skupi, i dobro su podnošljivi tako da mogu da se uklope u onkološke režime. U Srbiji, imamo većinu lekova koji bi se i u svetu za tu namenu pacijentu propisali. Da li se razvijaju i novi lekovi? – Pojavilo se nekoliko vrlo važnih novih lekova, recimo protiv mučnine i povraćanja izazvanih hemioterapijom. Tu je naša država dozvolila primenu poslednje generacije ovih lekova kod pacijenata koji primaju „cisplatin“, koji najviše od svih izaziva mučninu i povraćanje. Po vodičima, savremene lekove protiv mučnine i povraćanja trebalo bi dati i uz određenu hemioterapiju za karcinom dojke. U kojim još slučajevima ne možete da ordinirate najbolji lek? – Postoje lekovi za sprečavanje komplikacija maligne bolesti na kostima (prelomi, kompresija kičmene moždine i prateća paraliza), ali ti lekovi nisu na listi Fonda za tu namenu, iako ih preporučuju vodiči stručne prakse. U svetu se istražuju i lekovi za lečenje izrazite mršavosti usled maligne bolesti. Dostupni su nam lekovi za sprečavanje pada belih krvnih zrnaca posle hemioterapije, ali postoje savremeniji lekovi koji umesto da se dobijaju svaki dan, daju se jedanput za čitav ciklus. U kojoj meri vas sve to ograničava u lečenju pacijenata? Na Institutu možemo da zbrinemo većinu simptoma i većinu toksičnosti na kvalitetan način. Cilj je da se paralelno sa razvojem službe onkologije i lečenja tumora, razvija i služba suportivne onkologije. To znači da bi svaka onkološka ustanova trebalo da ima i lekove za lečenje tumora, ali i specifične lekove za otklanjanje toksičnosti onkološke terapije i lečenje simptoma.
Source: Zdravlje

POSTAVI ODGOVOR